Često kod naše dece želimo da učvrstimo neko novo poželjno ponašanje ili da učvrstimo ono koje već postoji. U ovim situacijama često primenjujemo sistem nagrađivanja indirektno ili direktno. Osnovni problem u sprovođenju ovakvog sistema je ne nalaženje dovoljnog broja potkrepljivača. Svaki pojedniačni slučaj ima svoj posebni potkrepljivač koji može da se primeni i koji može duže vreme da obezbedi visok nivo poželjnog ponašanja. Nije jednostavno naći odgovarajući način za nagradu, jer ono što ima efekat na jednu individuu ne mora da ima efekat na drugu. Ukoliko koristimo uslovljavanje sa ciljem razvijanja određenih oblika ponašanja važno je držati se nekih pravila. Ukoliko recimo želimo da učvrstimo neko ponašanje nikada ne smemo da dajemo samo nagradu (čokoladu) bez propratnog socijalnog potkrepljenja kao: ,,Bravo", ,,Svaka čast", ,,Odlično si uradio".
Koji su najčešći potkrepljivači?
Kod potkrepljivanja može da pozluži svaki stimulus:
socijalna priznanja, novac, privilegije itd.
Potkrepljivači se mogu stepenovati po njihovom značenju i mogu se dati odmah. Međutim, ukoliko je njihova primena česta može da dođe do zasićena
Kako odabrati potkrepljivač?
Potkrepljivače je najbolje birati tako da se lako povežu sa drugim stimulusima iz okoline, na taj način izbegavamo efekat zasićena.
Kako dati detetu potkrepjivač?
Najbolje je nagraditi odmah nakon adekvatnog ponašanja. Kasnije, potkrepljivanje ne mora da bude nakon svakog adekvatnog ponašanja. Važno je povremeno nagrađivati ponašanje, kako bismo izbegli efekat zasićenja i kako bismo povećali toleranciju na frustraciju. Ovo je način na koji možemo da izbegnemo ljutnju, neispunjene zadatke ukoliko nema potkrepljivača.
Nagrađivanje se može koristiti u raznim situacijama:
- Lečenja osoba sa poremećajem ponašanja
- Lečenja psihotičnih bolesnika
- Kod intelektualno ometenih osoba
- Kod dece sa autizmom
- Mentalne anoreksije
Zanimljiv slučaj koji je pokazatelj uspešnog lečenja mentalne anoreksije je slučaj Scrignar :
Scrignar je koristio potkrepljivanje određenom hranom. Lečenje je počinjalo dijetom, sa precizno određenom količinom hrane, koje su ispod onoga što je bilo normalno za određenu osobu. U toj hrani su bili izbalansirani proteini, masti, ugljen hidrati. Pre toga je napravljena lista hrane (šta je to što pacijent najviše voli). Hranu koju najviše voli pacijent je dobio na kraju obroka, samo dok nije povraćao. Ova hrana je delovala kao potkrepljivač poželjnog ponašanja.
Utisak koji stičem kada je u pitanju uslovljavanje je da danas imamo onu tipičnu ustaljenu rečenicu : ,,Uslovljavanje nije dobro." Moje mišljenje je pozitivno kada je u pitanju uslovljavanje. Smatram da je jako važno znati kako izvršiti uslovljavanje i da je važno pokušati!
Token economy system
Token economy system
0 Comments:
Постави коментар